četvrtak, 13. listopada 2011.

Ja i dunje i Ines...pire od dunja i jedne jabuke sa cimetom




Ja i dunje ne zivimo na istoj relaciji. Cijeli zivot slusam o mirisu dunja, dunje ranke, dunje na ormaru, jesen stize dunjo moja....a sve dunje koje sam ja do sada vidjela i omirisala, nit mirise, nit ih mozes jesti, niti jesen stize....





Prije nekoliko tjedana doselilo mi je u kucu par kila dunja. Oku ne bas pretjerano oku ugodnih. Gledam ja njih, gledaju one mene. Cuce par dana u kutu kuhinje, mameci musice. Kad mi je napokon dosadilo tjerati musice, kojih je sa svakom zorom bilo sve vise, odlucih da bi se nesto od tih dunja moglo i napraviti. Ah, muko moja....
Moje su dunje bile iz ekoloskog uzgoja, doslovce, o njima nitko nije vodio brigu, sto je dovelo do useljenja brojnih crvuljaka. Od nekoliko kila ostala mi je jadna sacica mesa.


 

Nakon nekoliko minuta kuhinjom se pronio miris...napokon! Napokon su sve rime, sve slavonske dunje sa ormara dobile smisao. To je onaj miris koji doziva sjecanje iz gena. Sjecanje na drvene skrinje koje cuvaju tajnu dote, sjecanje na doba kada su pijetlovi kukurikali u zoru, a konjska kopita prasila sokakom. Sjecanje na prikrivene poglede nedjeljom ispred crkve...Faljen Isus, velecasni... i uzurbani korak dok osjecam stisak pod miskom....Ne okreci se... Pozuri dijete, nemoj da te otac vidi...






Sjecanje na stare tetke i ugovorene brakove, drhtave ruke koje motaju duhan i nespretno sakrivenu suzu u prerano ostrarjelom oku, na djecju graju i mala, bosa stopala, prekratke hlace satkane od grubog platna, nasljedjene od najstarijeg brata. Miris dunja i slame, miris ljubavi, nostalgije i siromastva.



Potrebno je:

3 srednje dunje
1 zrela jabuka
korica limuna
sok od 1/2 limuna
100 gr secera
1/2 stapica cimeta

Dunje oprati i izvaditi kostice, narezati na kriske. Jabuku oguliti i narezanu dodati dunjama. Posuti secerom i pristaviti na vatru. Dodati koricu i sok od limuna, te stapic cimeta. Kuhati dok ne omeksa, izvaditi koricu limuna i cimet, te propasirati. Presuti u vrucom vodom ispranu staklenku i cuvati u frizideru. Posluziti uz jogurt.


Broj komentara: 13:

  1. Sjeta se povlači kroz ovaj post, vraćajući nas u prošlost.Recept definitivno drugačiji ali pun okusa i mirisa.

    OdgovoriIzbriši
  2. Odlične fotke, zrače nekom nostalgijom.

    Dunje kao i ti nisam nikad razumjela, niti sve one priče vezane uz njih. Hm, možda bi ovakav uradak i mene preobratio?

    OdgovoriIzbriši
  3. Baš pravi jesenski post. Onako melankoličan, žudi za toplom dekicom.

    OdgovoriIzbriši
  4. Fantastičan post sa sjajnim fotografijama!

    OdgovoriIzbriši
  5. Predivan jesenski post,fotkice očaravaju:)

    OdgovoriIzbriši
  6. krasan pire! evo baš razmišljam što ću sa svojim dunjama i kod tebe sada vidim odličnu ideju. Nešto jako slično sam radila nedavno samo sa jabukama

    OdgovoriIzbriši
  7. Ja dunje naprosto obožavam! Baš smo juče na poslu dobili nekoliko punih korpi sa lokalne farme. Čak sam i kući doneo nekoliko da isprobam par recepata. Već duže vreme mislim da napravim tarte Tatin upravo sa ovim voćem.

    Hvala na divnom postu, prelepim fotografijama, toplim rečima i odličnom receptu.

    Pozdrav
    Miroslav

    OdgovoriIzbriši
  8. Slično iskustvo imamo sa upoznavanjem dunja. Nakon što sam taj dio odradila postale su mi velike prijateljice i sada im jedva čekam sezonu za neki kompot,marmeladu, a napraviti ću i ovaj pire. Mirisan i ukusan, sviđa mi se !
    Post je jako lijep....., i slike prekrasne !

    OdgovoriIzbriši
  9. Ah draga, ti i ja u istom danu o istom voću. Divna ideja!

    OdgovoriIzbriši
  10. Jkao lep post.I slike i prica i recepti;)

    OdgovoriIzbriši
  11. Ovaj recept čuvam, jer baš kao i ti, slušam o dunjama koje nikada nemam, a onda kada ih dobijem, ne znam što bih s njima.

    OdgovoriIzbriši
  12. Eto, ni ja još nisam te famozne dunje probala. Ako ih napokon uspijem nabaviti, probat ću pire. Super izgleda!

    OdgovoriIzbriši