Posjedujem povecu kolekciju skoljki. Trenutno se rasprostrla na dvije police staklenog ormara. Takodjer posjedujem i kvalitetnu filatelisticku zbirku. I to je sve. Uzasavam se sakupljanja. Figurica koje nicemu ne sluze, suhog cvijeca, mada priznajem da sam u jednoj fazi svoga zivota zivjela prakticki u susionici ruza. Sto sam starija to mi manje stvari treba da bih se osjecala ugodno. Pa ipak, kada se radi o poklonima i poklanjanju, volim voditi racuna kome i sta kupujem. Poklanjanje beskorisnih kipica, kuhinjskih krpa ili vazica toliko malenih da u njih eventualno stane tratincica - smatram zajebancijom na moj racun. Da se odmah razumijemo, ne smatram da je dobar poklon samo onaj te doveo do ruba mjesecnog bankrota, daleko od toga. Znam da se da 10-15 eura mogu naci dobre srebrne nausnice, pareo za plazu u prekrasnim bojama, kompilacija nekog jazz majstora - za nekog tko voli jazz... Moze se naci svasta. U vrijeme snizenja. Zato ja vec par sezona poklone za Bozic kupujem na ljetnim snizenjima. Kvalitetni zenski crveni kozni remen sa dizajnerskom kopcom - 5 eura (nevjerojatno!!!!!), odmah uzimam jos jedan u smedjem tonu za drugu priju. Kozmeticka kutija, poznatijeg brand-a - 12 eura. Set cajeva u sarenim kutijama...isto toliko. I tako ja do kraja ljeta obavim Bozicni shopping. Jest da se nahodam, al nije da mi je mrsko.
Sa druge stane, us svojem sam zivotu do sad uspijela dobiti poklone za koje nisam znala dal da se smjem il placem. A moras se lijepo zahvaliti. Sjecam se prije par godina, tetka zakonitog mi, sva ponosna urucuje set salica za kavu u plavoj, futranoj kutiji. Otvaram je i ... wow...ma prekrasno, divno, fenomenalno, oduvijek sam si zeljela takvo sto. Nakon uloge za koju sam trebala dobiti Oscara...slijedi - kud cu sa ovim kicem, majke ti mile? Dakle, salice za kavu, standardne velicine, sa 4 zlacane nozice, drska zlacana, a oko obruba nesto u plavom tonu. Baby plavom tonu. Mislim da su te salice najgroteskiji poklon koji sam ikad dobila. Nekom drugom prilikom, sogor sa svog svadbenog putovanja u D.R. donosim mi - figuricu aligatora od nekog kao poludragog kamena. Velicine mojeg dlana. Dovoljno velik i tezak da bi mi u nekoj situaciji za nosenje tog suvenira trebao oruzani list. Lako se moze dokosuriti nekoga aligatorskim repom.
Sjetih se sada jos jednog nikad prevazidjenog poklona. Nocna lampa velicine podlaktice u bordo tonu, u formi zenskog korzeta. Sa cipkanim detaljima. Pa na koga ja to licim? Donosioc poklona se uvrijedio kad sam jasno i glasno rekla da u zivotu nisam nista ruznije vidjela.
Ove godine moji su se prijatelji potrudili biti ... onakvi kakvi prijatelji trebaju biti. Jedni su me pitali sta bih htijela, pa sam ih obavijestila o knjizi koje ovdje nema, a na Amazonu ima. Drugi su, znajuci za moju kuharsku zanimaciju, donijeli knjigu lijepih fotografija hrane i interesantnih menija za 5 razlicitih prigoda. Treci su se pojavili sa setom jednostavnih staklenih zdjelica, objasnjavajuci mi da su odabrali ove manje, jer iako u njih ne stane bas pretjerano puno - na fotografiji hrana servirana u manje zdjelice izgleda privlacnije. Obradovali su me bas svi. U njihovim se poklonima vidjelo da su mislili za koga i sto kupuju. Male, jednostavne stvari, odabrane sa ljubavlju.
No, jos uvijek nisam odlucila kako postupati sa onim ljudima koji ti namjeno donose...sranja. Kozmetiku za tijelo proizvednu u Kini (lijepo pise na etiketi), tekuci sapun za ruke ili okvir za slike u kricavo zutoj boji. Ne, naravno da se ne radi o penzionerima koji jedva spajaju kraj s krajem. Niti o ljudima koje vidimo jednom u sto godina u nekom povrsnom prolazu. Treba li takve ljude ignorirati i biti pristojan, zahvaliti se i vjerovati da ce iduce godine mozda imati vise ukusa i zdrave pameti? Ili treba strpljivo cekati priliku i pokloniti nesto u istom stilu. Mozda, magnetski kipic Sv. Kristofora da ih prati na putovanjima veselo se ljuljajuci kod volana?
Sad dok razmisljam kako doskociti takvim situacijama, vani pada kisa. Ona prava jesenja. Ponoc je i svi spavaju. Osim susjeda koji pusi poslijednju dnevnu dozu nikotina, a vjetar unosi smrad u moju kuhinju. Na tanjuricu do kompjutera stoji usamljeni muffin sa breskvom i kupinom. Poslijednji. Napravljen po receptu iz rodjendanske knjige. Zove me da ga oslobodim surovih okova samoce. Dobar tek. (Podsjecam se na Nigellu koja u sitne sate prozdire ostatke hrane...)
Potrebno je:
250 gr putra
250 gr sitog secera
250 gr brasna
4 jaja
sok od 1/2 narance
4 manje breskve
salica kupina
Izmjesati omeksali putar sa secerom da zapjeni. Dodavati jedno po jedno jaje, narancin sok, te prosijano brasno. Lagano umjesati. U forme za muffinse stvljati jednu zlicu tijesta, komad breksve, kupinu, pa opet tijesto. Na vrh utaknuti kupinu. Peci u zagrijanoj pecnici na 180C dok ne pozute.
Ono sa susjedom koji puši svoju posljednju dozu nikotina pred spavanje me je podsjetilo na mog susjeda koji se svaku večer iskrade iz kuće i puši u dvorištu da ga žena ne vidi:))
OdgovoriIzbrišiPređimo mi ipak na finije stvari kao što su ovi tvoji muffini, vjeruj mi odmah sam ogladnila ćim sam ih vidjela!
Recept naravno spremam i kad stignem uživam u njima:)
Lijep pozdrav:)
O, muke sa poklonima. Odlično i realno si sve dočarala, kao da sam ti u koži bila, sita sam se nasmejala na lampu-korset, mada znam da tebi tad nije bilo do smeha, ali volim što si morala da progovoriš, pa nek misli ko šta hoće.
OdgovoriIzbrišiSličan problem sam imala i imam, a onda sam shvatila da se nekim povlačenjem iz društva, zapravo problem sam po sebi rešio. Nije neko rešenje, priznajem, ali tako je. Kad je prilika da treba da primim ili darujem, obično se ne libim da pitam, kao ni da se izjasnim. Do prošle godine smo imali običaj da u firmi kupujemo poklon nekome kada je rođendan, pa su svi dobijali parfeme ili kozmetiku, a ja sam im uvek lepo rekla šta mi treba i to i dobila :)
Manje više za mene, kad i dobijem nešto ekstremno glupavo, ali problem se počeo uvećavati kad sam dobila decu, a sa njima i brdo nekih drangulija. Ne ono po rođenju, tad još i najbolje prođeš, nego kad krenu rodjendani ili nenamense posete uz obavezne plastikarije od Kineza, to već ume ozbiljno da ugrozi životni prostor, pa to redovono bacam.
I našla si me totalno izjavom da ti sve manje stvari treba da bi se osećala ugodno. Ja to ne mogu da objasnim onima koji misle da je meni spavaća soba prazna, jer u njoj postoji samo krevet i plakar (dobro, i sušilica za veš :) i da mi baš prija što je tako. Zapravo se najudobnije osećam u polulraznom i urednom prostoru, bez ikakvih ornamenata. Svaki ima neko značenje, a ne volim da me išta vezuje, pa ni neka simbolika koja mi možda danas ima smisla a sutra će mi dosatiti, pa sam uvek za neki minimalizam u materijalnom smislu.
Raspisah se, šta ću kad si me motivisiala temom :)
Fotke su ti jako lepe.
Veliki pozdrav.
Njagori su rodjendani,Bozicni,novogodisnji i ostali praznici.Srecom ja ubvek pravim poklone od mojih svezih ili preradjenih proizvoda(voce,povrce,dzemovi,kolaci itd).Zaista ne znam nikog kot to ne voli lepo spakovanu u korpici;)Najteze mi ej d aizbiram poklon za musku osobu.Tu sam u vecitoj dilemi carape ili aftershave;P
OdgovoriIzbrišiVečiti problemi sa poklonima. Ja kuburim najviše sa poklonom za dragog. Evo ide rođendan, a ja iako znam šta bi on voleo, a za to mi treba svota koju nemam koju bi potrošila u nekoj dobroj antikvarnici, izgleda da ću i ove godine završiti u Massimo Dutty, a i tu mogu pogrešiti. On je toliko istančanog ukusa, da evo poznajem ga skoro 14 godina, živimo zajedno 7g, u braku 3g, a ja se i dalje hvatam za glavu kad dođu godišnjice i rođendani. Potrudim se oko slavlja da sve bude sa puno ukusa i detalja, uvek tematski, ali muški pokloni, joj!
OdgovoriIzbrišiE sad, moja mama npr. voli sitnice, i svaka je podseća na nekog. Ima milion džidža-bidža i možeš joj svašta pokloniti. Njoj je bitno da se neko setio, ali dobije ospe kada vidi pakovanje. Ranije se znalo desiti da joj ljudi donesu poklon u već korišćenom ukrasnom papiru. Njoj je bitnije koliko se ko potrudio oko pakovanja, aranžmana, boja, mašne, čestitke nego šta je u poklonu.
U poslednje vreme pribegavam našoj food blogerskoj ideji nošenja korpi sa hranom ili nekim finim stvarčicama koje čovek e kupuje svaki dan ili nikako da kupi od hrane. Doduše, mora čovek da zna šta kome poklanja. Neće svi da cene ručni rad, tj.rad u kuhinji.
Ljudi više ne rade fotografije, pa mi je i zgodna stvar izraditi slike gde su prijatelji i pokloniti album, ili (to još nisam radila) napraviti foto knjigu. E sad, foto knjiga sa tvog blog, e to bi bilo fenomenalno da uradiš za sebe.
Zamišljam se kako bih reagirala da sam na poklon dobila one šalice koje si opisala. Lakše mi je kad vidim da svi imamo problema s glupavim poklonima. Najgluplje poklone dobivam od rodbine. Tako sam jedne godine dobila za rođendan grudnjak koji mi je poklonila žena od brata, a godinu prije sam dobila neku figuricu i bocu soli za kadu - što je najgore, slučajno sam pogledala ispod figurice i vidim cijenu 9 kn, pogledam ispod soli isto 9 kn. Mrzim poklone iz china shopa. A još mi je veći užas bio taj što nisu skinuli cijenu. I mrzim one kolekcije za tuširanje.
OdgovoriIzbrišiUglavnom, imam sreću da mi je prvoj rođendan i onda kasnije drugi dobivaju poklone u skladu s onim što su mi donesli.
Muffini su ti prekrasni, a ideja o kupovanju poklona na sezonskim sniženjima je genijalna.
Nekako mi se čini da mi općenito kao narod imamo tu neku naviku poklanjanja šugavih poklona. Iznenadila sam se kad smo bili za Božić u Engleskoj. Jedna osoba drugoj ne poklanja jedan poklon, nego više manjih poklona zasebno zamotanih, jer oni uživaju otvarati puno poklona. Isto tako uživaju i poklanjati, pa su nas pod borom dočekali i pokloni od njihove rodbine koja je znala da ćemo biti tamo.
Muffini su ludilo, jako mekano i prozračno djeluju, divota!
OdgovoriIzbrišiA o poklonima..uh, bilo je tui kod mene svega. Ja sam uvijek bila pobornik onoga da u svako poklanjanje treba uložiti malo truda pa kupiti nešto zaista korisno, mućnuti na 5 minuta mozgom i prisjetiti se što netko voli, čime se bavi, a ne kupovati impulzivno nešto samo zato što nam je u tom trenu bilo zgodno, jeftino, zato što se NAMA svidjelo. Nadalje, slažem se s tobom i mislim da je odlična stvar kupovati stvari, poklone na sniženjima, jer se za duplo manju cijenu može dobiti super stvar!
Tjesi me sto nisam jedina koja dobija cudnovate poklone :-))
OdgovoriIzbrišiUh, odakle da krenem...Prvo da kazem da si me posteno nasmejala ovom pricom, jako je univerzalna.
OdgovoriIzbrišiSto se tice skupljanja stvari ja sam tu "bolest" prelezala, sve manje se emotivno vezujem za stvari i ne libim se da bacam bespotrebne koje sluze samo da skupljaju prasinu. Potpuno sam se nasla u Majinom opisu spavace sobe, sa sve susilicom za ves:)
Sto se tice poklona, tu je u pitanju samo nemarnost ljudi da malo razmisle o tome sta i kome poklanjaju. Spisak gluposti koje sam dobila je prilicno dugacak, ali mogu ti reci da je ubedljivo najgori poklon bio jedan od svadbenih, lampa u obliku palme sa sve kokosima koji vise, a u koje su smestene sijalice. A da i cena je jos uvek bila na njoj:)
Koliko god zelea da im vratim istom merom to ne cinim jer taj poklon ipak govori i o meni.
Mafini deluju jako ukusno i lep nacin da se iskoristi voce koje polako jenjava.
Zanimljiv post doista. Pročitala sam komentare i čini mi se da svi imamo slične/identične probleme. Prije sam znala dobivati svakakve nebuloze, al se nisam obazirala. Kada hoću nešta nekome pokloniti razmislim malo i stvarno se potrudim da poklon ima smisla. Kako su sada (skoro svi) uspjeli zapamtiti da volim kuhanje tako i dobivam prigodne poklone u obliku kuharica i sl. Što me jako veseli :)
OdgovoriIzbrišiImam isti problem kao i Jelena, ne znam što kupiti mužu za rođendan. Ono što on želi je preskupo, a kada mu kupujem odjeću teško pogodim. Jedne godine sam uzela njegovu majcu, otišla u dućan i našla sličnu takvu, usporedila veličine i to je bio pun pogodak ;)
Muffini izgledaju prefino.Nadobivala sam se glupih poklona a sada smo to rješili tako da svaki par iz društva priloži novčani iznos koji je planirao potrošiti na poklon a slavljenik kupi jedan vrjedniji poklon.
OdgovoriIzbrišiMoj muž bira lijepe poklone; ima baš jako dobar ukus što se nakita tiče :ljubigažena:
OdgovoriIzbrišiNe mogu se pohvaliti nekim posebno bizarnim poklonima, oni koji me poznaju znaju da sam minimalist, ne skupljam ništa, užasavam se sakupljača prašine po regalima i bez imalo grižnje savjesti takve mi grozote "slučajno" ispadaju iz ruku.
Kolače s kupinama ne volim, zapinju mi pod zube sjemenke na kupinama, zato ne jedem ni marmelade od kupina, ali moj muž za kupinama luduje.
Odslavljen rođendan!?! Sretno ti bilo, na svim poljima i u svim vlastitim nijansama i levelima tvojim...od srca.
OdgovoriIzbrišiJa se ne iznenađujem na poklone. Stoički podnesem, zadovoljavajući se otkrićima osoba koje se darovima razotkriju do kraja...zabavlja me to. Zapravo, ne dobijam previse poklona...kad zrelo razmislim...hm.
Volim kako pišeš. Osjetim prpeoznavanje, sve više i više...Lijepo je to.
Hugs & kisses to you
Slatko si me nasmijala ovim postom, o glupim poklonima bih mogla knjigu napisati...Kao što Tamara kaže, treba samo malo uključiti mozak i razmisliti, čime se osoba bavi i šta voli...
OdgovoriIzbrišiMuffini izgledaju fantastično, tako nježno i mekano! Fotke su divne!
Genijalna si kao i uvijek ova tema poklona ,darivanja nešto je što me u zadnje vrijeme itekako opsjeda,..jer trudim se biti originalna prilikom darivanja,ali uvijek postoji skepsa,stoga ne libim se pitati šta tko želi,tako je praktičnije..ovi muffini su zasladili sva gorka sjećanja o mojim dobivenim promašenim poklonima:)
OdgovoriIzbrišipokloni su moja noćna mora, em oni koje moram kupiti, em oni koje dobijam
OdgovoriIzbrišistvarno muku mučim s onim što kome kupiti svake godine, pazim da to ne bude nešto glupo ili beskoristno, a opet da se ne istrošim putno jer vremena su kakva jesu
a o onom što dobivam bolje da ne pričam...
muffini su odlični